1 децембра, 2020

ОШ "Никола Скобаљић"

Велико Трњане

Историјат

ЛИЧНА КАРТА ОСНОВНЕ ШКОЛЕ „НИКОЛА СКОБАЉИЋ“ ИЗ ВЕЛИКОГ ТРЊАНА

Поречанска долина, село Велико Трњане 8 км од Лесковца издваја се из географске слике тог краја плодним њивама, вредним људима и својом прелепом школом. Ретко ко може боље да захвали за звонки глас овог краја Скобаљић граду, симболу свемогуће снаге и слободе, небеске висине и тамне и опасне соколичке дубине.

Својим именом одаје захвалност ОШ „Никола Скобаљић“ Велико Трњане. Прво школско звоно у Великом Трњану чуло се далеке 1888. године.

Почело се када су три разреда била много. Тада се звала ОШ „Ђуро Даничић“. Колико генерација, колико ђачких расправи, где су праскавим речима минирани читави духовни светови из темеља, али је све остајало на свом месту као и сећања. Стари прадеда садашње школе звао се ОШ „Ђуро Даничић“. Ова школа обухватала је читаву поречанску долину: Велико Трњане, Пресечина, Горња Јајна, Доња Јајна, Паликућа, Куколовце, Шишинце, Рударе, Шаиновац и Стројковце. Нико није заборавио прве учитеље: Теофила Петровића, брачни пар Миленковић, Димитрија Лазаревћа и многе друге који су били на краће или дуже време.

Други светски рат, школа није престајала бити расадник знања, врло одговорно и храбро у то време наставу су водили учитељи Адам Јовановић, Десанка Марковић, Загорка Костић и Радмила Антић. Таква марљивост учитеља и трајање васпитно-образовног процеса довела је до прерастања у осмогодишњу школу 1955. године, када добија ново име под утицајем значења тадашње власти и прераста у име ОШ „25. Мај“.

Пуне четири деценије школу прате успон, престиж, повећање броја стручног наставног особља, изницање врсних матураната који су постали активни људи нашег друштва у разним наукама. Године 1992. школа је постала званични документ поштовања Скобаљић града и његовог јунака Николи. Предивна Вучјанка, кањон Соколице, кривудава Ветерница и шта још све је давало понос Поречанцима да воле и обожавају свој понос Николу Скобаљића.

Годину 1994. обележавају два појма: Огањ и Ватра. Огањ – понос Великог Трњана, ватра се распирује и школа је до темеља сагорела. Али огањ се није угасио. Огањ у  душама поречанаца да саграде нову школу усред своје долине. Званично 1996. године – нова школа са старим поносом ОШ „Никола Скобаљић“. Није се на томе завршило већ се долином шире подручна одељења у Стројковцу, Стројковце добија разредност. У Рудару школа се реновира, а у Горњој Јајни као круна свеукупног трајања ниче нова школа које се беше срушила 2001. године на Савиндан. Али је на други Савиндан засијала нова грађевина, лепота човековог неимарства и рукотворине. Колико се жртве принело оваквом успеху и неимарству? Колико падова који значе даље и даље­?

Данас школа има 21 одељење, богат наставнички свет, марљиве ученике који редовно доносе успехе. Будимо скромни, узмимо 21. век. У 2001. години Републичко такмичење у рецитовању на смотри „Песниче народа мог“, Ужице (7 место), и 2002. година је плодна и благородна у области природних наука. Високи ранг на регионалном такмичењу из Физике. Колико ће ђака још бити не сумњамо. Данас школа има 212 ученика који успешно попуњавају драмску секцију, рецитаторску секцију и друге облике ваннаставних активности.

Осврнемо ли се на прошлост, угледаћемо мноштво ученика који су већ одавно измакли неке лепше, занимљивије и светлије пределе науке. Остаје да трајемо, да живимо од сећања.

Школа је смерница дете – човек – активна личност у друштву. Изгледа да од смернице не спутавамо.